ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЈЕДНИКУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ, МИЛОЈКУ СПАЈИЋУ
12.5.2024.
Поштовани г-дине Спајићу,
Обраћамо вам се на дан Светог Василија Острошког. Са олакшањем смо дочекали да након 30 година узурпације народне воље експонент те узурпације оде на сметлиште историје. Не би он успио да се толико времена одржи да није било снажне подршке запада коме је он био вјерни слуга. Добро вам је познат терор који је спроводио над аутентичним Црногорцима који се нијесу одрекли своје Цркве, вјере, историје и традиције али и то како је завршио презрен од свих. За вријеме његове власти добили смо све оно што нијесмо жељели. Учлањење у НАТО, признање тзв. Косова као државе, химну на стихове усташе Дрљевића, заставу која вријеђа осјећања већине Црногораца и која никакве везе нема са вексиколошком традицијом Црне Горе. Узурпатор се јавно хвалио да је то успио постићи иако је већина народа против тога. Узурпатора је народ коначно отјерао али на необјашњив начин његова спољна политика и даље опстаје. Понижавајуће је било тада када су нам се обраћали са питањем: "Шта то раде ваши Црногорци", иако то што се дешавало нијесу Црногорци исконске Црне Горе, већ властодршци и продужене руке моћника прекрајача свијета, а самим тим и историје. Сада се наставља даље са резолуцијом о измишљеном геноциду. Довољно је отворити било коју правну енциклопедију и прочитати дефиницију геноцида и увидјети да је резолуција лажна.
Финални приједлог резолуције је да она у својих 7 тачака треба да сачува сјећање на сребреничке жртве и спријечи њихово негирање. Не, наравно да се овдје не ради о сјећању на 3.267 српских жртава средњег Подриња… Сребреница је глогов колац у срце Србима и српском народу и зато се прича о њој мора константно извлачити на површину. Срби су у Хашком трибуналу осуђени на миленијум и по робије иако им тај исти суд никад није доказао „Dolus specialis” тј. „намјеру уништења”, а знање јавности о овоме сводило се углавном на оно шта је о томе писала пристрасна западна штампа. О овој теми забрањено је детаљније писати на било којој друшвеној мрежи. Независну комисију Гидеона Грајфа која је утврдила истину да никаквог геноцида није било константно омаловажавају, минимизирају и забрањују у западној штампи. У хронологији новинских текстова о догађајима у Сребреници пада у очи да су војну операцију Војске Републике Српске против муслиманских снага, као геноцид окарактерисали холандски политичари и њихови медији.
Први који је изашао са оваквом тврдњом био је тадашњи холандски министар за помоћ и развој Јан Пронк, а за њим министар одбране Јорис Ворхуве и то одмах пошто је сребреничка операција Војске Републике Српске завршена.
Холандски војници у Босни који су све гледали својим очима одмах су се супротставили медијској хистерији о етничком чишћењу и геноциду над муслиманима из Сребренице, која је кренула као лавина. Њима су се касније прикључили и осталих 1.200 припадника Холандског пјешадијског батаљона, који су у три ротације служили у енклави Сребреница од 1993. до 1995.
Сам „неспоразум“ холандске владе са својим војницима званично је почео када је одлазећи са службе у Босни, пуковник Томас Кареманс заповједник батаљона, у Загребу на пригодној конференцији за штампу 25. 7. 1995. похвалио припаднике Војске Републике Српске за веома добро испланирану и изведену акцију ослобађања Сребренице. Пуковник Кареманс је нагласио да је та акција била усмјерена искључиво против муслиманских јединица, а никако против припадника 13. пешадијског батаљона из Холандије, који је био стациониран у Сребреници. Срби су вјешто надмудрили муслиманске војнике, закључио је Кареманс.
Холандски пуковник је наиме овом приликом само поновио оно што је рекао дан раније у високотиражном холандском листу „NRC Handelsbiad“ да „у Сребреници није било геноцида“ јер је (како су малициозни уредници дописали) „покољ у Сребреници од стране Срба био коректна војна акција.”
Тако је почео „медијски топли зец „за холандске војнике. Убрзо је смијењен и Каремансов претпостављени холандски генерал Кузи. Он је изјавио „да након пада Сребренице српске трупе нијесу починиле геноцид над муслиманима („Die Welt“ 12. 7. 1996). Додатни Кузијев гријех је био у томе што је у међувремену Кареманса из чина потпуковника унаприједио у пуковника због заслуга и понашања у Сребреници када га је НАТО оставио самог, и то усред борбе далеко моћнијих војних јединица.
У холандској штампи у јулу 1995. године тражен је одговор на питање да ли су холандски војници били кукавице у управо завршеном сукобу. Друго важно питање било је шта се стварно догодило у Сребреници послије уласка српске војске.
Дневник „Het Farool“ је 27. 7. 1995. пренио изјаву капетана М. Схутена, јединог официра УН који је више дана био очевидац на локацијама наводних крвопролића и који је у потпуности негирао причу о геноциду:
„Свако брбља о свакоме, али нико не показује чврсте доказе. Запажам да холандска јавност хоће по сваку цијену да докаже како се збило крвопролиће. Ако су се збивале егзекуције, Срби су их прикривали проклето добро. Отуда у то ништа не вјерујем. Послије слома Сребренице 13. јула 1995. приспио сам у Братунац и тамо остао осам дана. Могао сам да одлазим свуда гдје сам хтио. Припадала ми је свака могућа заштита, нигдје ме нијесу заустављали”, пишу Вечерње новости.
Непосредно по паду Сребренице око тридесетак страних новинара боравило је на том подручју и ниједан није потврдио причу о било каквом масакру. Особље УН, које је пристигле избјеглице са подручја Сребренице интервјуисало у Тузли о кршењу људских права, није наишло ни на једно свједочење о злочинима из прве руке.
Њемачки лист „Die Welt“ је 25. 7. 1995. извијестио да су се репортери новина распитивали код холандских војника, који су се вратили из Сребренице, и увек добијали исти одговор:
– У Сребреници се није збио геноцид!
Дословно је тада написано:
– Ни подофицир Пранк Стројк ни други војници УН стационирани у Сребреници неће јавно да потврде оно што су тврдили, прво министар за помоћ и развој Јан Пронк, а потом и министар одбране Јорис Ворхуве да се у Сребреници збио геноцид.
Војник из редова холандских плавих шљемова Арнолд Блом је пред државном комисијом Холандије био изричит:
– Када смо патролирали у енклави, муслимани су провоцирали српску ватру. Они су пуцали преко нас и тиме хтјели постићи да Срби погоде неког од нас како би спољни свијет опет на њих свалио кривицу! Ову изјаву пренио и дневник „NRC Handelsbiad“.
Пред хитно формираном државном холандском комисијом војник Карел Мулдер је изјавио:
– Много тога што се говори о Србима јесте лудост. Био сам три дана са избјеглицама и Срби су са њима добро поступали.
Под каквом су баражном ватром били холандски војници по повратку у земљу свједочи податак да су морали да направе веб-сајт, како би одговарали на сумње и оптужбе.
Говорећи о разлозима постављања презентације, припадник батаљона Марко ван Хес обаснио је да тако желе да сперу љагу са свог војничког имена и да помогну да свијет сазна истину и о страдању Срба у то вријеме. У међувремену, у разговору за франкфуртске „Вијести“, овај војник је рекао и сљедеће:
– Федерација Босне и Херцеговине је изгубила спор у тужби против Холандије због наводних пропуста холандског батаљона. Они су нас тужили, а док смо боравили на пунктовима око Сребренице и у њој, нико од муслимана није страдао – причао је Марко ван Хес.
– То што је изгубљен спор, међутим, не значи да су војници добили било какву сатисфакцију.
Како је рекао овај холандски војник: – У јулу 1995. године, 450 војника холандског батаљона, лоше наоружаних, требало је да „брани“ добро опремљену, читаву 28. дивизију Армије БиХ, која је бројала око 10.000 бојовника!
– Што се сами нијесу бранили? Увијек сам се питао зашто сви штите муслимане, а нико Србе – наставља Хес. – Наши пунктови били су и у спаљеним српским селима, Залазју, на примјер. Могли смо да уочимо каква су звјерства муслимани чинили над Србима. Наш батаљон су чинили младићи од 19 до 20 година, неспремни за било какве окршаје. Тешко нам је пало да нас туже они којима смо помагали скоро двије године. Они који су нам крали храну и гориво, псовали нас, вређали… Па, нијесмо ми криви што су они изгубили битку. Наш задатак је био да их бранимо од Срба, а они су нас нападали. Убили су једног нашег војника, а неколико ранили!
Страдање ветерана из Сребренице
– Када смо се вратили кућама, холандски медији су се утркивали ко ће више да нас облати, уз констатацију да смо баш ми одговорни за догађаје у Сребреници – говори Ван Хес.
– Напала нас је Влада, све друге државне институције. Многи припадници батаљона, најмање 100, тада су тотално – пукли! Полудјели су. Неколико њих се убило! Нијесмо добили никакву моралну подршку, сатисфакцију за боравак међу муслиманима. Већина војника је због психичких проблема трајно неспособна за рад. Узгред, више од 90 одсто њих није завршило никакву школу прије одласка у Босну.
Ветерани из Сребренице су тужили своју државу, тражећи и сатисфакцију и новчану помоћ. Међутим, и даље трпе понижавања. Марко каже да и дјевојке одбијају да буду са војницима који су боравили у Сребреници. Сматрају да „нијесу успјели“.
Кареманс: Муслимани су попалили 200 српских села!
На питање загребачких новинара да објасни своје гледиште о наводном етничком чишћењу у Сребреници, пуковник је одговорио да су муслимани попалили 200 српских села око Сребренице и побили становништво које је у њима живјело.
Ова његова изјава „шокантно“ је дјеловала на стране новинаре који су спремни дошли да нападну Кареманса.
Извор: Искра и vidovdan.org
Све је ово Вама г-дине Спајићу познато. Познато је и нама какав притисак са запада трпите али више би вас требао бринути став грађана Црне Горе, који су вас бирали. Нијесу вас бирали они који су предложили ову срамну резолуцију.
Њемачка, одговорна за 2 свјетска рата и Холокауст, најтежу врсту истребљења. Извршили први геноцид у ХХ вијеку када су у Намибији убили више од 80.000 припадника народа Хереро и Нама. За вријеме њихове касније помаме животе је изгубило преко 80 милиона људи. Директно одговорни за геноцид над Србима у НДХ-а.
Руанда, мала држава која се смјестила јужно од Уганде којом је владао човјек који се јавно представљао као људождер. Крајем XIX вијека Руанду је колонизовала управо Њемачка. Овдје се 7. априла 1994. године десио геноцид гдје је убијено милион припадника народа Тутси.
САД су први и највећи спонзор ове резолуције. Континет који је очишћен геноцидом над америчким старосједиоцима Индијанцима гдје су побили 96% њихове популације а остатак смјестили у резервате. Овај свјетски полицајац је до сада једини употребио атомску бомбу. САД су за својих 248 година постојања у рату провеле 231 годину. Дакле, само је 17 година америчке историје прошло без ратова. Нити један од 46 америчких предсједника није био мирнодопски предсједник. Сваки од њих је барем дио свог мандата провео ратујући широм свијета.
Велика Британија их прати у стопу јер тек овдје може да почне прича о колонијама. Постоје само 22 земље на свијету у које никад нијесу крочиле британске окупационе трупе. Њихове колоније налазиле су се у Сјеверној Америци, Африци, Индији, док су цијела Аустралија и Нови Зеланд биле британске колоније. Британија је била највећа држава у историји човјечанства са петином свјетске популације и прва је земља која је смислила концетрационе логоре. Британски колонијализам однио је 100 милиона живота само у Индији.
Турска подржава ову резолуцију јер су се у походу на Европу усавршили да набијају Србе на неомашћен колац. Поред тога, извршили су други геноцид у ХХ вијеку и убили милион и по Јермена а 200.000 насилно преобратили у ислам.
Белгија, белгијски краљ Леополд II створио је највећу европску колонију на афричком континенту, Слободну Државу Конго. Убио 100.000 слонова па је само због слоноваче направио пругу из џунгле до данашњег главног града Киншасе. За 23 године његове владавине и трговине, главу је изгубило преко 10 милиона људи или једна половина становништва Конга. Белгија себе данас сматра врхунцем демократије, а до 1958. године имала је зоолошке вртове гдје су била изложена дјеца из Конга. Дакле, Брисел који себе сматра центром политичког свијета, до прије 60 година је држао дјецу у кавезима.
Хрватска, највјернији фиреров савезник. На њих не вриједи трошити речи, довољно је рећи, Јасеновац, логори за дјецу и херцеговачке јаме безданице, Лора, етничко чишћење 250.000 Срба из Крајине која је била под наводном заштитом Уједињених Нација.
Федерација БиХ, ови бивши Срби у Другом свјетском рату дали су двије СС дивизије, Ханџар и Кама. По командантима тих јединица данас називају улице и основне школе а 1991. поново су формирали Ханџар дивизију, доводили муџахедине да Србима сијеку главе. Босна и Херцеговина иначе није унитарна држава већ политичка заједница Републике Српске и Федерације БиХ које су дио свог суверенитета пренијеле на заједнички ниво (ово је иначе и формулација црногорских званичника за статус Црне Горе у заједници коју је имала са Србијом, тако та морамо бити принципијелни и исти статус не можемо другачије називати прим.а.) па се не може толерисати да само муслимани представљају БиХ јер то онда значи да су Срби становници другог реда.
Холандија, своју империју је створила колонизацијом Индонезије. За вријеме рата у БиХ припадници Холандског батаљона УНПРОФОР-а били су стационирани управо у Сребреници где су радили, ништа. Мирно су гледали како 28. дивизија тзв. АРБиХ под командом Насера Орића убија Србе у зони која је морала бити демилитаризована. Директно су прекршили резолуцију 819 СБ УН, а муслимане наоружавали и с њима шверцовали.
Финска исто подржава резолуцију о Сребреници а њихово ратно ваздухопловство још увек користи кукасти крст као свој симбол.
Француска је имала сазнања да се припрема геноцид у Руанди и не само да га није спријечила, већ га је и потпомагала. Француски есесовци бранили су Берлин све до априла 1945. године. Француски мировњаци 1999. године у Фочи пуцају на аутомобил пун српске деце и убијају Драгана Гаговића. И на крају, Французи нијесу спасавали Србе на Крфу, то су радили Италијани.
Италија, кад смо већ код њих и они подржаше ову резолуцију. Они можда нијесу досљедно спроводили холокауст као Нијемци, али су у њему учествовали. Чували су усташе све до 1941. године и помогли у стварању квислиншке Велике Албаније као свог протектората. О њеном неоколонијалном налету у Африци такође се има шта причати. Сомалија, Етиопија, Либија, а Еритреју су колонизовали како су причали, само ради престижа.
Пољска, прва нападнута у Другом свјетском рату. То није сметало да колаборационисти у Пољској активно помажу фиреру у холокаусту а на Ванзејској конференцији 1942. године, Пољаци су тражили да први пољски Јевреји буду уништени. Уосталом, Аушвиц је био на територији Пољске.
Албанија, амнестирана за злочине на КиМ од XIX века до 2024. године. За вађење органа Србима у „Жутој кући“ амнестирани.
Бугарска, спровела 2 геноцида над Србима у јужној и старој Србији. Поражена у оба свјетска рата а за злочине и насилну асимилацију остала некажњена.
Словенија, чак и дежела подржавају ову резолуцију. Нацистичка држава која је све Несловенце просто избрисала из свих регистра као да не постоје.
Да ли је ово заиста резолуција о Сребреници, или преко српских леђа прање сопствене геноцидне прошлости…
Све ово је г-дине Спајићу вама врло добро познато зато и покушавате да „замажете очи“ Србима неком причом о амандманима који ће опет оставити формулацију да се збио геноцид. Кажете како су амандмане подржали сви међународни партнери укључујући и БиХ. За БиХ смо већ рекли да је то заједница и да не може муслиманска страна сама да је представља тако што ћете јој ви помоћи да прегласава Србе. Ваљда прије међународних партнера треба то подржати народ Црне Горе. Покушавате и да тргујете са српским странкама Црне Горе по систему резолуција за резолуцију. Тражите да зажмуре на резолуцију у УН за 1500-2000 муслимана а ви да подржите резолуцију о геноциду у Јасеновцу за 700.000 претежно Срба у Скупштини Црне Горе. Није исто 1500-2000 и 700.000, није исто страдање у једној општини војника Насера Орића од геноцида НДХ над превасходно цивилима, није исто резолуција у УН од резолуције у скупштини Црне Горе. Ако желите да будете нови Мардарије Корнећанин бојимо се да ћете и доживјети његову судбину. То што сте обећали да како кажете „водите политику усклађену са Европском Унијом“ морамо вас подсјетити да је старије оно на шта сте се обавезали народу Црне Горе а то је да поштујете његову вољу прије свега.
Да се послужимо ријечима нашег Владике Методија:
„И опет и опет, у име заједнице Живих у којој смо сви ми сабрани, у име милионских српских праведника палих у борби за слободу на свом вјековном огњишту, побијених и покланих, жена, старих и оних најмањих, у име покрадене српске историје, језика и гробне земље, „снажно подижемо свој глас и указујемо на покушај небивалог историјског ревизионизма у коме се настоји да српски народ, жртва вишеструких геноцида и етничког чишћења буде проглашен за починиоца геноцида“.
ОДУСТАНИТЕ ОД ПОДРШКЕ СРАМНОЈ РЕЗОЛУЦИЈИ. УСПЈЕШНОСТ НАШИХ ЖИВОТА МЈЕРИМО ПРЕМА КОЛИЧИНИ ЗЛА КОМЕ СМО СЕ ОДУПРЛИ!
Црногорци Републике Српске из
Удружења Црногораца и пријатеља Црне Горе „Ловћен“ Бања Лука
